Štampa

Бравски Ваганац

Границе, положај и тип. Цело село лежи на северном положају, прибијено уз плећа Срнетице, насупрот Грмечу. Срнетица са својим косама Лисином и Црјемушарицом, па онда. Бањачки Врх, Крстати Врх, и Кукерда праве селу залеће до југа и југо-запада. На све друге стране село је отворено. Бравски Ваганац је високог положаја, уздигнут много изнад равног поља па ипак немоћан да досегне врхунце Срнетице. Сместио се тамо, где су падине Срнетице у свом рушењу према равници Бравска направиле степенасту прегиб. Село је подељено на три краја: Под Срнетицом, Ваганац, Лерковац. Прва два су непосредно испод планине. Трећи је мало ниже и истурен мало подаље на падине покрајних брда. Крајеви су видно раздаљени међусобно. Особито је то приметно код краја Под Срнетицом, који је за четврт сата удаљен од Ваганца. Куће су углавном разбацане. Но куће истог породичног имена често су окупљене у доста збијеним групама.

Привреда и саобраћај. Оранице: Лисина, Ваганац, Јаворуша, Јеретина, Чардачина, Криваја, Рашља Мукиња. Ливадег Поље, Брежине. Две куће имају у Пољу колибе и наслоне. Једна кућа има колибу у кључком Бравску. Пашњаци: Плећина, Коџин Крај, Бањачки Врх, Крстати Врх, Кукерда, Смрчевита. Долина. Дрва се добављају из Црјемушарице, Увала и Кукерде.

Воде. Ово је у области најбезводније село. Нема ниједног ни најмањег жизог извора. Бунар Буковик под Срнетицом налије се из земље само за време јаких киша. Али врло брзо засуши. Зидани бунар и локва у средњем Ваганцу наливају се кишницом с Плећина. Исто тако и бунар и локва код кућа Соломунских. Но преко лета нигде ту нема воде ни за људе ни за стоку. Тада се вода догони товарима с Овчаре у Јањилима и с капљувских извора. Стока се одгони на језеро Буковик у Кључком Бравску. Меље се у Петровцу и Манастиру.

Село није баш много удаљено од друма Кључ - Петровац. Овај друм служи селу за излаз на пијаце и млинове. Силазак из села на друм је доста стрм и незгодан. Кроз село води сеоски пут као веза мећу крајевима и кућама. У планину се пење неколико путева. Преко Превије прелази пут у Дринић, а преко Кукерде у Буковачу.

http://buenasalud365.com/lorazepam-1mg http://buenasalud365.com/diazepam-5mg http://buenasalud365.com/bromazepam-precio

У селу су три гробља, по једно у сваком крају.

Порекло и јакост породица.

Под Срнетицом:

Цојић Кецман — десет кућа. Славе Св. Вартоломеја. Куће су им у дугуљастој рпи. Доселили из Буковаче око 1860. године.

Трнинић — три куће. Славе Св. Стевана (27. дец.). Доселили око 1870. г. из Капљува.

Бањац — четири куће. Славе Јовањдан. Доселили око 1860 г.

Ваганац:

Ковачевић — тринаест кућа у две рпе. Славе Никољдан. Преселили овамо пре 140 — 150 година из Буковаче. Звали се некада Бијелићи. Од неког ковача у својој породици прозвани Ковачевићи. Не знају оклен су дошли у Буковачу.

Срдић — десет кућа. Славе Никољдан. Дедови им доселили пре 150 година из Унца. Они су најстарија породица у Ваганцу. Убрзо иза њих доселили Ковачевићи.

Бурсаћ — једна кућа. Слави Ђурђевдан. Родом из Колунића. Био по најму, па се иза окупације (1878. г.) овде окућио.

Дошен — пет кућа. Славе Јовањдан. Прешли овамо из Буковаче пре 65 година. Били испрва беговске чардаклије.

Ђукић (Швабић) — једна кућа. Славе Св. Стевана (27. дец.). Привела га мати у кућу Радуловића, иа остао на њихову кућишту.

Цојић-Кецман — десет кућа у густој рпи. Славе Св. Вартоломеја. Доселили мало после Срдића из Шиповљана у Унцу.

Соломун — седам кућа у једној рпи. Доселили пре 100 година испод Исјека у Грахову. Тамо их има и сада. Звали се Бурсаћ. Један од њихових старих догонио со из Далмације и продавао је у селу. Због тога га прозваше Соло, а потомке му Соломун. Кад су се доселили у ову област, били су изнајпре најамници код муслиманске тежачке породице Крикића у Петровцу. Потом изићу овамо у Здени До, који је био сав обрастао лиснатом шумом и гдекојом смрчи. Одмах се даду на крчење те искрче цело кућиште. Око 1860 г. одсели одавлен један њихов огранак у Јасеновац, а 1873 премести се отуда у Јањила.

Бурсаћ — три куће. Славе Ђурђевдан. Населили су и они из Грахова, али далеко после Соломуна.

Петар Рађеновић, Бјелајско Поље и Бравско, Српски етнографски зборник 1925 XXXV