Štampa

Бравско

Границе, положај и тип. Село Бравско лежи између Грмеча и Срнетице у најисточнијем делу котласте висоравни Бравска. До запада нема природно обележене границе. Земљиште Бравског Ваганца и Јањила неприметно прелази у подручје Бравска. Чак ни размак кућа између једног и другог села није толико изразит, да би и неупућен гледалац могао означити, докле сеже једно село, а где настаје друго. На северној страни затварају простор села онижи вршчићи пространог Грмечева трупа. Ту се у вијугавој линији нижу од запада према истоку један за другим: Градић, Шатин Врх, Плочевац Велики, Плочевац Мали, Вршчић, Високи. Гранична линија на истоку спушта се на просечну висину поља те заобилази равно положене пашњаке: Бабина Долина и Оклинци. Ту је најнижа тачка источне границе. Туда је шумска железница нашла пролаз за Саницу и даље до Приједора. Туда је био проведен стари римски друм за Присјеку, као и турски друм за Копјеницу и Кључ. Мало јужније одатле пролази данашњи друм за Кључ. Јужно од ових друмова уздиже се опет источни обод висоравни и пење се на вис Љуточ. Његовом благо обореном слемењачом завршава се источна граница. У залеђу Љуточа провирује знатно виши врхунац Шише. Погледу посматрача причињава се као да су ова два врха у непосредној близини, премда их раставља опсежан простор, покривен крупном шумом. На југоистоку граница пролази низинском шумом, која носи име: Увале и Липар. Одатле се граница опет придиже у слемена Срнетичиних огранака, који су према пољу нижи, а према средишњем вису све виши. Непосредно од Бравска протежу се Врањевац и Шарени Вршчић.

ukmedsnorx.com/xanax ukmedsnorx.com/ativan ukmedsnorx.com/valium

Висораван није равна ни свуда једнаке висине. Код железничке станице висина је 800 м., на друму код школе 830, у Доњем Пољу најнижа тачка 606 м. Попреким погледом на њу у правцу север-југ запажа се мешовит распоред површних облика. Испод већ споменутих Грмечевих висова пружа се благо нагнута плећина (село Јасеновац). Подно плећине протеже се коритаста увала, као средишњи нижи део поља. Поврх ове увале према југу испружиле се осредње избочине дугуљастог смера: Главица, Метла (815 м.), Црнића Брдо (807 м.). На њих се надовезују непосредно до планинског руба Подови. Иза главице сместила се опет увала, названа Бунара. На другом окрајку Бунаре отпочиње крајња плећина, која се пење уз падине Срнетичних огранака. Сви ови земљишни облици подударају се у смеру с темељним смером висоравни т. ј. запад-исток. Уздужним погледом на висораван покажу се и попреки таласи његове површине. А мале удолице — вртаче посејане на све стране као ситна гнезда преко ових тако разноликих темељних површина. Југо-источни део зове се Доње Поље, а још даље према ивици Војићко Поље. Овде је најнижа тачка целог Бравска (у ширем значењу), тек 606 м. над морем. У источном оквиру испод Љуточа виде се пролисине без шуме. Ту су планинске ливаде: Корита и Јасиковача. Испод њих на ниже према пољу тако исто ливада Маруша (746 м.). Власници ових ливада су из села Војића. Земљиште Бравска веже се за ниже области на источном крају стрмином, која слази према Кључу и Саници сад у блажем сад у оштријем нагибу.

Село се састоји из шест делова. Матица села је Јасеновац. Остали делови: Кленовац. Гаричевац, Доње Поље, Бунара, Испод Срнетице мањи су по броју кућа и доцнијег су постанка. Ови су засеоци изразито издвојени један од другога, како приличном удаљеношћу, тако и различитим положајем. Смештени су ивицом поља и заузимљу кружни положај око сеоских поседа. Једини изузетак чини Доње Поље, које се спустило у дно котлине, окружено одасвуд ораницама и ливадама. Најачи заселак Јасеновац протеже се преко стране исиод Грмечевих врхунаца. Пружа се уздуж до четири километра. Ширина насеља, т.ј. пруге заузете кућама и стајама, достиже око половицу километра. Куће су углавном изнад њива. За турског времена биле су куће уздигнуте још навише и сакривене у шуми. Поврх кућа долази пашњак. Кленовац је најмлаће насеље. Има донекле друмско обележје. Куће су му покрај цесте и доста су наблизу. Гаричевац је ретко насеље, смештено покрај најбољих пашњака. Куће су на окрајцима. Доње Поље лежи најниже од свих насеља. Због затвореног положаја овога засеока не прилази овде стока кућама све од Ђурћевадана до Илиндана. Држи се за то време у торовима испод планине или у пространим  палежима планинским, где је железница својим искрама попалила шуму. Бунара је до Срнетице. Увалила се у једну већу и неколико мањих удолина. Куће су разбацане на више страна, али све ближе краја, ради испуста стоке. „Испод Срнетице" пружила се плећином слично Јасеновцу и напремасе од њега. Овај се заселак протеже два-три километра у дужину. Куће су у испрекиданом и искривуданом низу. Њиве су све испод кућа. Изнад кућа само слаби пашњак и крупна шума. — Тип је свих ових засеока, осим Кленовца, разбијени. Превлаћују групице од неколико кућа које су наблизу мећусе. Измећу групица је повећ размак. А понегде међу њима или сасвим по страни види се по која самица.

Село Бравско припада у пословима управе кључком срезу, премда читава остала висораван припада срезу петровачком. Ту су највише одлучивали спахински поседовни односи, какв су били онда, кад је Петровац постао седиште кајмакама.

Привреда и саобраћај. Већ у самом имену Бравско изражена је главна привредна делатност овога краја. Сточарство је овде првенствена и готово искључива привредна грана. Усева се сеје мало. Сенокос запрема мало не сву површину која се даде привредно употребљавати. Окрајине до планина заузимљу пашњаци. Сена се добива у великим количинама, више него га треба за домаћу потрошњу. Претек сена није отприје био оволики. Но година 1921. и 1922. биле су одвише сушне. Сено је било издало, те се стока морала свести на мањи број. Овче оспице у 1922. години снизиле су број оваца на незапамћено мали број. Још пре 40 година имао је овде колибу неки Бабић из Раткова и држао по хиљаду оваца. И сада и у пољу више колиба. Највише их је испод Срнетице и Љуточа. Власници су им већином Бравскари. А има их и из других места: Војића, Санице, Јањила, Буковаче. У старија времена било их је још из Дабра, Раткова, Биљани, Кључа, Колунића и др.

Благо се држи код колиба до Малог Ћурђевдана (13. маја). Тада се ливаде забрањују од паше. Пораст траве траје два до два и по месеца. После кошње ливаде опет прекрили стока. Оранице носе називе: Плећине, Селиште, Бријег, Кленовац, Прибранци, Поље, Гаричевац, Подшаран, Турска Вода, Бунара, Селиште Бакрачево, До, Главице, Увале, Ограде. — Ливаде: Поље, Главица, Метла, Подови, Гаричевац, Доње Поље, Пољана, Бунара, Урлача, Краљевац, Градић, До. — Пашњаци: Плочевац Мали, Плочевац Велики, Палеж, Високи, Вршчић, Пољана, Срнетица, Муратовац, Страна, Насланина.

Јасеновац, Кленовац и Гаричевац подмирују се с дрветом из Грмеча и то: из Дола, Увала, Вучије. Пољане, Оклинака. Остали делови села секу огрев и грађу у Срнетици. Дрва се троше прекомерно. Исто тако и грађа. Народ прави много стаја. Због оштре климе сва стока мора имати добро склониште.

Воде. На целом овом доста великом простору нема нигде издашнијег извора, који би кроза сву годину давао доста воде.

Има неколико мањих изворчића, који преко лета одвећ малакшу или сасвим пресуше. Велики Плочевац и Мали Плочевац налазе се у Грмечу, изнад Јасеновца. Отјечу по којих стотину метара, па им вода ишчезава кроз шупљо корито. Не пресушују никако. Много вреде за стоку, која иде по околним пашњацима. Кад извори у селу изневере, одавде се гони вода на товарима за кућну потребу. Бунар Јасеновац жива је вода, али лети пресуши. Кленовац је мали извор, ухваћен узидани бунар. И он лети пресуши. Шаран, Турска Вода, Јабуковац, Буковик слаби су извори. Пресушују сасвим рано. Тако исто и извор Каменица у Гаричевцу. Чатрња, зидани бунар са живом водом у Бунари пресушује преко лета. Краљевац, зидани живи бунар под Срнетицом спане лети сасвим на мало. Поред ових извора, из којих вода служи за људску употребу, има и локава за напој стоке. Најбоља је локва у Буковику. Називљу је и језером. Дуга је 150, широка 50 метара. Постала је од малог извора Буковика, но већи део воде добива од кишнице. Има довољно воде преко целе године. Кад сва друга напојишта у околици издаду, овде се стиче стока целог Бравска, Јањила и Брав. Ваганца. Ову је локву направио народ пре којих двадесет година. Друга је локва крај железничке станице. Из станичног бунара прелева се каткад вода и одилази у ову локву. Лети овде може и да нестане воде. Мање су локве: Алагиновац у планини више Подова, Бунара и Козаровац у Бунари. Алагиновац је жива локва и држи воду задуље него ли оне друге две. — Кад извори у селу пресуше, догони народ воду с Плочевца у товарима, а са станичног бунара, из Будеља и Плишевца у бачвама. — У селу нема никаква ни најмањег млина. Меље се на ујам у Саници, Будељу и Кључу.

Село пресеца уздуж друм Петровац—Кључ. Држи се стално Грмечева подножја. Кроз село пролази и шумска железничка пруга. Избија из Срнетице, залази у поље, направи велики лакат па се примиче Грмечеву подножју, да се потом преко силних завоја спусти у Саницу. Обични сеоски путеви пресецају село попреко на неколико места. Ови вежу међусобно поједине засеоке, одводе у планину и излазе на главни друм.

Гробаља има више: у Јасеновцу три (Атлагића, Марјановића, Шобатово), у осталим засеоцима по једно.

Старине. Село Бравско обилује траговима и преостацима из давнашњих времена. На првом месту треба споменути стари римски друм, који се продужава и преко овог села. Као обележје му стоји и сада друмски мрамор у Бабикој Долини, уз саму железничку пругу. Отален је друм слазио стрмо у Присјеку, где је такође усађен мрамор. — Градић више Јасеновца рушевина је неке зидане грађевине. У његовим раскопинама нађено је копље. — На Високом се налазе остаци грађевине, коју народ називље црквином. При раскопавању рушевина нађен је ту лепо отесан меки камен с латинским натписом. На камену је био израђен и некакав лик. Но превише је камен изразбијан, те је непотпун и нејасан и лик и натпис. Ту је нађен још и дукат из времена византијског цара Теодосија. На једној му је страни лик Теодосијев, а на другој цар Константин и царица Јелена с крстом у руци. Латинско писмо на дукату врло је разговетно за читање. Дукат је сада код Јове Милидрага, трговца у Бравску. — За Шатиним Врхом има некаква зидина. — У Бунари налази се градина, по изгледу као два хумића, обрасла шипрагом. То су по свој прилици рушевине двеју зграда. Народ верује да је и то црквина. — У пољу под Срнетицом има повелик град, назван „Градић". Смештен на брежуљку оивичен је набацаним каменом, који би могао бити рушевина негдашњег зида. Врата су му на северо-источном углу.

Порекло и јакост породица. Бравско није старо село. Може бити највише 100—120 година, како су најстарије породице овде населиле. Прве су куће поникле у Јасеновцу и под. Срнетицом. Види се, да су се хватале планине, управо се сакривале у планину. Пре 90 година било је свега седам кућа: Гвозденовић, Атлагић, Шобат, Марјановић, Ћулибрк, Карановић, Ступар. Првих шест у Јасеновцу, последња под Срнетицом. Пре насељавања било је читаво Бравско сенокос. То су били већином спахински сенокоси за гајење њихове стоке. Но давали су понешто и својим или туђим кметима. Тако су поред њих имали овде сенокосе и кмети из околних па и понеких даљих села. Ту су им биле колибе, наслони и торови за стоку. Нико још није овде преко целе године становао. Још задуго након развитка првих сталних насеља задржао се овај одношај. И данас још знатан део сенокоса припада сопственицима из других места. Неки имају овде своје колибе, те ту са стоком презимљују. — Код прегледа породица примећује се, да их је већина доселила из Грахова.

Данас живе овде ове породице:

У Јасеновцу.

Раца — седам кућа. Славе Мратиндан. Доселили овамо из Грахова пре неких 80 година. Једнога од њих обеси неки бег из Петровца, а жену му одведе за себе и изроди с њоме децу. Син му од те жене признавао је своју браћу по мајци, обилазио их и братски се према њима владао.

Радуловић — две куће. Славе Никољдан. Доселили пре 80 година из Грахова.

Новаковић — једна кућа. Славе Јовањдан. Преселили овамо из Кленовца 1920. г.

Радишић — две куће. Славе Никољдан. Дошао овамо један пре 30 година као уљез из Будеља. Сада их већ две куће.

Сабљић — три куће. Славе Никољдан. Стару лозу вуку с Грахова у Црној Гори. Отуда морадоше бежати или због крвне освете или због нечега другог. Тада је за њих речено: „ови утекоше испод сабље". Због тога се прозваше Сабљићи,. а како су се пре звали, то више не памте. Побегавши с црногорског Грахова зауставе се на Грахову босансколм. Настане се с селу Пећима. Један огранак њихов пре 80 година пресели овамо.

Атлагић — пет кућа. Славе Ђурђевдан. Оцепили су се од Атлагића у Врточу и населили овде. Ови у Бравску причају, да су се доселили у Врточе из Радуча код Грачаца. Док су били тамо, звали се Калинићи. У Врточу им били спахије Ат¬лагићи. Један Атлагић био хром, а исто тако и један Калинић. Прозваше га од шале „хроми Атлагић". Тако се мало помало сви Калинићи прозваше Атлагићи. Они у Врточу причају, да су се доселили из Водица у Далмацији. Но Радуч и Водице нису надалеко, а могуће да су се пошавши из Водица у Радучу задржали само кратко време, па да је отуда и ова разлика у причању.

Бјелић — две куће. Славе Никољдан. Они су из породице Бјелића у Јањилима.

Бабић — дванаест кућа. Славе Ђурђевдан. Звали се некада Кесићи. Пореклом су из Видова Села у Горњем Унцу. Има их тамо доста и данас. Пре 90 година доведе отуда нека удовица осам синова. Под старост њену звали је и укућани и сељани бабом. Потомство јој доби отуда презиме Бабић.

Ожеговић — пет кућа. Славе Св. Стевана (27. дец.). До-селили пре 100 година у Колунић по свој прилици од Срба. Из Колунића се преместе пре 80 година овамо.

Шобат — две куће. Славе Митровдан. Доселили из Унца пре 60—70 година.

Гвозденовић — четири куће. Славе Ђурђевдан. Пореклом су из Горњег Унца. Има их и сада у Видову Селу. Пре 100 година преселе се у Буковачу, а набрзо потом у Дринић — овамо су прешли пре 80 година.

Карановић — једна кућа. Славе Ђурђевдан. Доселили из Бобољусака пре 100 година.

Стричевић — четири куће. Славе Ђурђевдан. Населили пре 80 година из Унца. Пре него су овамо избили, задржали се неколике године у Колунићу.

Бањац — три куће. Славе Јовањдаи. Доселили око 1860. г. из Дринића.

Петковић — једна кућа. Слави Никољдан. Дошао око 1880. г. из Буковаче као уљез код Бањаца.

Латиновић — пет кућа. Славе Јовањдан. Населили из Смољане пре 70 године.

Марјановић — две куће. Славе Јовањдан. Доселили из Марјановића Дола пре 100 година. Говори се да је ово најстарија породица овде.

Губић — две куће. Славе Василијевдан. Доселили из Ливна пре 80 година.

Јеличић — једанаест кућа. Славе Никољдан. Населили пре 80 година из Вођенице.

Ћулибрк — десет кућа. Славе Јовањдан. Пре 120 година приведе их мати из Вођенице у Јањила. Око двадесет година после населе се овде.

Грбић — три куће. Славе Срђевдан. Стари су им дошли од Лапца у Лици. Већ је око 70 година како су овде. Спрва су били најамници код Бјелића.

Куруц — једна кућа. Слави Лучиндан. Прешао овамо из Јањила пре 30 година. У Јањила доселили пре 60—70 година из Плавна у Далмацији. Звали се пре Опачић.

Опачић — једна кућа. Слави Лучиндан. Пре три године прешао овамо из Јањила. Старином је из Плавна.

Узелац — једна кућа. Слави Никољдан. Доселио 1880. из Лике.

Ковачевић — једна кућа. Слави Митровдан. Заправо Шобат. Због ковача у породици прозван Ковачевић.

У Кленовцу:

Новаковић — девет кућа. Славе Јовандан. Населили овамо око 1840. г. из Далмације, можда из Стрмице, где их има и сада повише.

Грбић — једна кућа. Слави Срђевдан. Одстранио се овамо од јасеновачких Грбића.

Јавор — једна кућа. Слави Ђурђевдан. Доселио из Растоке код Кључа 1880. г.

Видуљиновић — пет кућа. Славе Аранђеловдан. Преселили овамо из Колунића пре 70 година. У Колунић дошли још пред 150 година, по свој прилици из Грахова. Звали се у старини Ћосић. Неки од њих, именом Вид, бно сеиз код Куленовића. Прозову га Видуљином. По њему се сав његов род прозове Видуљиновић.

Ањгиревић — једна кућа. Слави Никољдан. Доселио из Будеља пре 30 година

Бркић — две куће (католици). Доселили из Ловинца 1899. г.

Вујић — једна кућа (католици). Родом из Сиња, Далмација. Настанио се овде пре шест година као уљез код једне удовице.

Руњић — једна кућа. Слави Никољдан. Дошао овде пре 30 година из Будеља. У Будељ доселио нз Капљува.

Бурсаћ — једна кућа. Слави Никољдан. Звао се Арежина. Ушао Бурсаћкој удовици у кући па се прозвао и он Бурсаћем. Дошао из Санице пре 20 година.

Калаба — једна кућа. Слави Ђурђевдан. Одстранио се овамо од Калаба у Доњем Пољу.

Радујко — једна кућа. Слави Ђурђевдан Доселио пре три године из Тишковца. Добио овде земљу до државе.

Милидраг — једна кућа. Слави Никољдан. Настанио се овде као трговац пре четири године. Родом из Фојнице код Невесиња.

У Гаричевцу:

Латиновић — шест кућа. Славе Јовањдан. Преселили амо из Јањила пре 50 година. У Јањила дошли из Буковаче, има већ 100 година.

Шарић — три куће (католици). Доселили из Ловинца 1879 г.

Крпан — једна кућа (католици). Доселили из Ловинца 1879 г.

Ковачевић — једна кућа (католици). Доселили из Ловинца 1879 год.

У Доњем Пољу:

Јаглица — две куће. Славе Јовањдан. Потекли из Унца. Ходали спрва по најму, па се закућили овде пре 20 година.

Шипка — две куће. Славе Марковдан. Дошли из Суваје. Били неколико по најму на Бравском Ваганцу. Пре 80 година окућили се овде.

Лазић — једна кућа. Слави Јовањдан. Населио из Биљани 1880.

Вукобрад — једна кућа. Слави Ђурђевдан. Приведен 1880 г. из Ресановаца у Грахову.

Сабљић — две куће. Славе Никољдан. Доселили око 1870. г. из Пећи у Грахову.

Пилић — две куће. Славе Никољдан. Доселили око 1870. г. из Грахова. Звали се тамо Котур. По оцу Пилипу, прозваном Пиле, добили садашње презиме.

Мандић — три куће. Славе Никољдан. Доселили око 1865. г. из Рисовца. На неколико година пре тога дошли у Рисовац из Грахова.

Калаба — пет кућа. Славе Јовањдан. Доселили пре 80 година из Прекаје у Горњем Унцу.

У Бунари:

Бакрач — четири куће. Славе Св. Вартоломеја. Преселили овде из Капљува 1880. г.

Видуљиновић — четири куће. Славе Аранђеловдан. Доселили из Колунића пре 70 година.

Ожеговић — три куће. Славе Св. Стевана (27 децембра). Одвојили се од своје породнце у Јасеновцу и сишли овамо 1880. г.

Каракаш — једна кућа. Слави Ђурћевдан.

Чеко — седам кућа. Славе Ђурћевдан. Лозу воде из Полаче у Далмацији. Пре 100 година преселе се под Обљај у Грахову. Око 1860 г. доселе у Капљув, а 1879. г. пређу овамо.

Попадић — једна кућа. Слави Јовањдан. Населили 1880. г. из Санице. Пре тога била им овде само колиба.

Срдић — једна кућа. Слави Никољдан. Дошао пре четири године с Бравског Ваганца. Купио овде земљу и настанио се на њој.

Шобат — две куће. Славе Митровдан. Прешли овамо око 1880. г. из Јасеновца.

Латиновић — једна кућа. Слави Јовањдан. Прешао амо испод Срнетице пре 20 година.

Карановић — једна кућа. Слави Ђурћевдан. Оцепио се од оних у Јасеновцу и сишао амо.

Зрилић — једна кућа. Слави Василијевдан. Доселио из Пламеница (срез кључки) пре 20 година.

Испод Срнетице:

Грбић — четири куће. Славе Срђевдан. Оцепили се од Грбића у Јасеновцу и прешли на ову страну пре 60 година.

Латиновић — дванаест кућа. Славе Јовањдан. Једни (три куће) прешли из Јасеновца пре 25 година. Осталих девет кућа разројило се из оне куће, што је око 1865. г. одселила из Бјелајског Дола у Јањилима. Из Јањила одселе најпре у Кљевце (срез сански). Ту их одмах по доласку све похвата грозница. Због тога се брзо крену одатле и настане се под Срнетицом. На овом кућишту били пре њих Радуловићи, па одселили у Тимар (срез приједорски).

Ступар — седам кућа. Славе Лазаревдан. Доселили пре 100 година из Буковаче. У Буковачу, како причају, доселили пре 200 година из Далмације.

Радуловић — седам кућа. Славе Никољдан. Доселили из Грахова мало пре оних у Јасеновцу.

Ковачевић — три куће. Славе Митровдан. Звали се Шобати, па због Ковача у кући прозвани Ковачевићи. По свој прилици потекли су с Каменице у Доњем Унцу. Отуда прећу доста давно у Буковачу. Пре 90 година преселе у Јањила, а десет година иза тога овамо.

Шево — једна кућа. Слави Лучиндан. Преселио пре 30 година из Буковаче.

Петар Рађеновић, Бјелајско Поље и Бравско, Српски етнографски зборник 1925 XXXV