Štampa

Буковача

Границе, положај и тип. С источне стране затварају село узвишице: Ђуриновача (911 м.), Кукерда и Главица, са западне стране Вијојла (952 м.) и Буковача (Буковачко Брдо). На јужној страни се супротне косе доста приближују те сачињавају као какове вратнице за улаз у Дринић. Северна граница села је отворена. На тој страни Буковача се надовезује на Бару без приметне ознаке, где једна престаје а друга отпочиње. Куће буковачке су делом у равници, делом по странама и приплећцима. Насеља су размештена у рпицама по источном и западном окрајку равни. Делови села носе ова имена: Буџак, Авала, Баљковац, Подбуковача, Подђуриновача. Село у целини добило је име од брда Буковаче на западном крају. Сада је то брдо голо, а некада је било под самом буквом.

Привреда и саобраћај. Њиве: Поље, Плећине, Буџак, Авала, Баљковац. Ливада је у сеоском подручју сасвим мало. То су тек мали окрајци и међе измећу њива. Дваестак кућа буковачких имају добре планинске ливаде изван села у висоравни Криводолу, за Оштрељом. Те су ливаде удаљене од села три сата хода. Остали становници су сасвим оскудни ливадом. Они морају да купују сено. Но понајвише закупљују сваке године ливаде у Бравску, косе их и сено возе кућама. — Пашњаци: Кукерда, Горинчани, Вијојла, Мрачај. — Дрварина се намирује из Мрачаја. Дрво је више смрчево и борово, а тек помало буково.

Воде: Точак под Стражбеницом, Драга Вода под Стражбеницом, Гагића Врело и Балабаново Врело под Брдима. Осим тога има на источном крају села и неколико локава, у које се хвата кишница. — Млинарење се обршује у Петровцу, Колунићу и Дрвару.

Средином села пролази пут, који полази из Петровца и води даље за Дринић. Попреки пут преко Кукерде прелази у Бравски Ваганац, а на супротној страни преко Шековца на Оштрељ.

Гробље је једно за цело село. Налази се код цркве и врло је старо. Црква је озидана 1866. г. Пре тога била је на истом месту црква од дрвене грађе.

http://schlaftabletten-rezeptfrei.com http://schlaftabletten-rezeptfrei.com/zolpidem

Старине. Градина на Стражбеници. Око ње се налази много разбацаних крњетака од земљаног посућа. Познаје јој се још разговетно темељ. А познаје се и пут уз Стражбеницу од Драге Воде до на врх брда. Пут је на обавијутке. — Код куће Родића (Лончара) у равни налази се рушевина неке старе граћевине, као дугуљаст хумак 20 метара дугачак. Дужином је окренут од севера југу. Године 1915. тај се хумак на једном месту провали. Тада се видело, да је то свод зидане гробнице у којој леже два цела костура. Мртваци су окренути у исток. Врата су на гробници од меког белог камена (бихаћког). На каменим доврацима налазили су се натписи. Који су их гледали нису их знали читати. Сада су опет засути земљом. Ова гробница није испитана. Око ове рушевине простире се надалеко у земљу зарасла калдрма, прављена од камена и кречног малтера.

Порекло и јакост породаца.

Лукић — три куће у Буџаку, једна на Авали, једна у Подбуковачи. Славе Аранђеловдан. Доселили 1880. године из Велике Попине у Лици.

Стојисављевић - једна кућа у Буџаку. Славе Аранћеловдан. Доселили 1880. г. из Велике Попине.

Дошен — једна кућа у Буџаку. Славе Јовањдан. Населили пре 80—90 година из Суваје Петровачке. Један одавлен одселио у Бравски Ваганац.

Ковачевић — шест кућа у Буџаку. Славе Никољдан. Преселили овамо из Дринића, на десет година „пред буну" т. ј. око 1865. г.

Руњић — две куће у Буџаку, једна под Ђуриновачом. Славе Никољдан. Населили на четрдесет година „пред буну" т. ј. око 1835. г. из Грахова. Најпре пану у Ревеник, па мало затим у Буковачу.

Тркуља — две куће у Буџаку. Славе Јовањдан. Доселили пре којих 80 година из Грахова. Испрва се задрже неко време у Унцу, после пређу овамо.

Балабан — једна кућа у Буџаку, три куће на Авали, три у Подбуковачи. Славе Петровдан. Доселили су пре каквих 100 година из Далмације. Испрва били десетак година на Градини код Петровца. Ту их заокупи сточна штета. Због тога оставе оно место и пређу амо у Буковачу.

Родић (Лончар) — једна кућа у Буџаку, две на Авали. Славе Аранђеловдан. Доселили пре 120 година из Осредака. Пре њих биле у Буковачи само ове породице: Шево, Кецман, Морача, Ромић, Качар, Балабан, Самарџија и Ступар. Свака од тих кућа имала по једну „баштину" (кућни посед).

Будимир — Четири куће у Буџаку. Славе Аранђеловдан. Населили 1880. г. из Зрмање у Лици.

Кецман — две куће у Буџаку, четири на Авали, четири у Подбуковачи, једна у Подћуриновачи. Славе Св. Вартоломеја. Једни (Гагићи) населили врло давно из Унца, други доцније из Дринића.

Адамовић (Ромац) — три куће у Буџаку, једна у Подђуриновачи. Славе Јовањдан. Они у Буџаку доселили пре 60 година из Црвљивице, где их још има. Онај у Подђуриновачи доселио из Колунића.

Качар — три куће на Авали. Славе Никољдан. Звали се пре Срдић. По једном занатлији качару из своје породице добише сви презиме Качар. Овамо су дошли из Унца. Отуд их дигне бег пре сто година и они се приклоне овде.

Лазукић — једна кућа на Авали. Славе Никољдан. Зва. се некада Мирковић па забацили старо презиме. Насели овамо из Колунића после окупације.

Ромић — три куће на Авали. Славе Јовањдан. Насели. пре више од 120 година из Унца (иза Главице). Даљим пореклом су из Грахова. Стога их називају и „Граховци."

Самарџија — две куће у Баљковцу, три у Подђуриновачи. Славе Ђурђевдан. Населили пре 130 година из Кистања у Далмацији.

Бањац — четири куће на Авали. Славе Јовањдан. Преселили доста давно из Дринића.

Бркљач — једна кућа у Подбуковачи. Славе Јовањдан. Населили 1880 г. из Велике Попине.

Ступар — две куће у Подбуковачи. Славе Лазаревдан. Населе овде пре 140-50 година по свој прилици од Ступара на Скакавцу. Њихов огранак у Бравску сачувао предање, да су у Буковачу доселили равно из Далмације. Одавлен пређу у Капљув. Пре 90 година опет се поврате амо. Кад су први пут овде доселили, биле су у целој Буковачи свега три куће: Шеве, Кецман (Гагић) и Ступар.

Боснић — једна кућа у Подбуковачи. Слави Јовањдан. Дошао „пред бунукао уљез из Унца.

Кувачић — три куће у Подћуриновачи. Славе Јовањдан. Населили пре 100 година из Унца. Прозвани тако, јер су дошли у кување Буковачиној (беговој) матери.

Морача — осам кућа у Подђуриновачи Славе Никољдан. Населили пре 80-100 година из Унца.

Шево — пет кућа. Славе Лучиндан. Населили из Тишковца пре 140-150 година.

Петар Рађеновић, Бјелајско Поље и Бравско, Српски етнографски зборник 1925 XXXV