Štampa

 

Цимеше

Границе, положај и тип. И ово је село уз подножје Осјеченице на домаку највишег јој врха (Камена). Склопљено је из три оделита краја. То су Бјелајски Ваганац, Јазбине и Цимеше. То су три плитке увале, одељене ниским брежуљцима. Ваганац и Јазбине носе обележја бреговитих поља. Цимеше, везане за Бјелајско Поље, приближују се више пољском насељу. Ваганац је омалена округласта увала, опкољена с истока Косом и Кривокућом, са запада и севера Шујиним Врхом (678 м.) и Јазбином. На југ, до Осјеченице, поуздиже се плећинаста узвисина Раушовица. Јазбине су много ужа, нешто дуља и кривудаста увала. Леже измећу Косе и Кривокуће до источне стране Шујина Врха и Осоја до западне стране. Према Бјелајском Пољу (у ужем значењу) Јазбине се умерено спуштају на ниже. Цимеше су се протегле југоисточним рубом Бјелајског Поља. Ту је надморска висина 596 м. До истока их затварају брегови: Магаревац, Цимеше, Грабик, до запада Дренова Главица. Северни је видик отворен широм у равно Бјелајско Поље. — Куће су у свим деловима села поврх њива. У Ваганцу и Јазбинама су понадаље расуте. У Цимешама су мало наближе, нанизане у дугачком низу.

Привреда и саобраћај. Њиве: Ваганац, Јазбине, Увале, Подлијеска, Наплавак, До, Гечет, Мећупуће, Громиљача. Ливаде: Градина, Ваганчић Мали, Корита, Демуша, Пољана, Смрдан, Кељевац, Дуга Ужа, Мајдан. Пашњаци: Кривокуће, Коса, Шујин Врх, Дубраве, Љетишта, Прхово, Пољице, Тук, Крај, Осјеченица. Дрварина из Осјеченице. Земље су врло родне, особито у Цимешама. Цимеше се броје у најбогатије село у овој области. Куће су већим делом зидане од камена. Дрвених је мало.

Воде. Милијевача је озидани бунар у Ваганцу. Има воде преко целе године, но по лету врло опане. Вуковача је локва са живом водом у Ваганцу. Љетишта, бунар наливан кишницом. У Јазбинама има неколико бунара, али без живе воде. Цимеше немају својих извора, али им је близу вода у Бјелају. У селу нема млина. Меље се у Манастиру, Кулен-Вакуфу и Рипчу.

У Ваганцу је гробље под Косом. У Јазбинама су два гробља, у Цимешама три: код црквине, на Окрајку, на Коњском Бријегу.

http://treatacneforever.net

Друм Петровац-Бихаћ не додирује села. Но вриступ до њега није ни далек ни тежак. Кроз село су путеви сасвим слаби.

Старине. Градина више Дола на Ваганцу. Црквина на Цимешама, изнад кућа цимешких. Ту је откопан темељ цркве, која је била у облику крста. Око цркве по брегу налази се много громила. И оне су прекопаване, те у неколико њих наћене кости и накити од бронца и позлаћена сребра. То су дакле гробови. Нађени метални предмети припадају римском добу.

Порекло и јакост породица.

У Бјелајском Ваганцу:

Бањац — две куће. Славе Јовањдан. До окупације били у нижем делу села, после се успели на Раушовицу.

Мандић — шест кућа. Славе Никољдан. Доселили 1879. г. из Мазина у Лици. Настане се две куће на Раушовици, четири у Ваганцу.

Добријевић — једна кућа. Славе Св. Стевана (27. дец.) Дошли око 1860. г. од Гламоча. Били спрва по најму.

Војиновић — једна кућа. Слави Ђурћевдан. Од скора пришао као уљез код Добријевића.

Шипка — једна кућа. Славе Марковдан. Преселили око 1860. г. с Великог Очјева.

Радуловић — две куће. Славе Никољдан. Пре буне доселили с Пркоса. Неколико пута пресељавали амо и тамо, док се нису једном установили овде.

Петровић — једна кућа. Славе Никољдан. Населили 1879. г. из Омсице код Грачаца.

Мирковић — две куће. Славе Јовањдан. Доселили 1879. г. из Комића код Удбине.

Тесла — три куће. Славе Ђурћевдан. Доселили од Госпића 1879. г.

У Јазбинама:

Векић — шест кућа. Славе Св. Стевана (27. дец.). Прешли овамо 1876. г. из Малих Стјењани. Потекли су из Срба у Лици. Тамо су се звали Рашуо. Пре 100 година доселили из Срба у Бјелај. Већ иза две године преместе се у Мале Стјењани, где их и данас има више кућа. Векићи се прозвали због некакве бабе, Веке.

Радишић —једна кућа Славе Никољдан. Приведени овамо из Врановине пре 70 година. Као привоци били у кући Керкезовој.

Керкез — једна кућа. Славе Ђурђевдан. Доселили овамо. испод Бусија 1878. године.

Плећаш — три куће. Славе Јовањдан. Населили 1879. г. из Брувна у Лици.

Мирковић — једна кућа. Славе Никољдан. Прешли из Колунића пре 80 година.

Карановић — једна кућа. Славе Ђурћевдан. Дошли овамо поприје буне (1875. г.).

Медић — једна кућа. Славе Ђурћевдан. Дошли из Вођенице пред буну.

Обрадовић — једна кућа. Славе Јовањдан. Доселили 1879. год. из Дабашнице у Лици.

Колунџија – две куће. Славе Никољдан. Населили из Лике. Једна кућа врло давно, не зна се када. Друга кућа доселила 1879. г. из Дабашнице.

Добрић — једна кућа. Славе Ђурћевдан. Доселили 1879. г. из Грачаца.

Дошен — три куће (католици). Населили из Брувна у Лици 1879. г.

У Цимешама:

Совиљ — две куће. Славе Никољдан. Доселили из Кијани код Грачаца 1879. г.

Будимир — две куће. Славе Аранђеловдан. Населили пре 100 година из Зрмање.

Иванић — две куће. Славе Ђурћевдан. Доселили 1879. г. из Грачаца.

Мацура —  две куће. Славе Аранћеловдан. Доселили 1879. г. из Кистања у Далмацији.

Кнежевић (Пешевић) — три куће. Славе Никољдан. Доселили 1879. г. с Цвјетнића. На Цвјетнић дошли врло давно из Далмације.

Шарац — две куће. Славе Благочасне Вериге. Доселили из Врлике у Далмацији пре 160 година. Најпре се настане на Очијеву, па пре 90 година прећу у Цимеше.

Вукељић — три куће. Славе Аранћеловдан. Преселили овамо пре 100 година с Осредака На Осрецима се и данас зове „Вукељића Главица" место где им је била кућа. На Осретке су прешли с Велике Попине. Звали се управо Новаковић, па по неком Вукељи добили ново име.

Миљевић — две куће. Славе Св. Стевана (27. дец). Пореклом с Велике Попине. Отуда пре 100 година побегли због војске. Уставе се у Цимешама. Потом прећу на Орешко Брдо. Један огранак поврати се отуда натраг у Цимеше.

Бјелић — три куће. Славе Василијевдан. Око 1850. год. један Бјелић из Воћенице прижени се овамо у кућу Лончареву. Од њега су ове садашње три куће. Говори се, да су се Бјелићи некада звали Вејиновићи.

Салапура — шеснаест кућа. Славе Аранђеловдан. Доселили с Велике Попине пре 90 година. Звали се Новаковићи. Бегови им од спрдње надели име Салапура па тако и остало.

Петровић — једна кућа. Славе Никољдан. Доселили из Дабашнице пре 50 година.

Кубурић — једна кућа. Славе Јовањдан. Звали се пре Миљуш. Доселили из Губавчева Поља, код Грачаца 1879. год.

Орељ — четири куће. Славе Ђурђевдан. Населили 1879. из Дољани у Лици.

Медић — три куће. Славе Ђурђевдан. Населили  1879. из Дољани у Лици.

Стојаковић — једна кућа. Слави Аранђеловдан. Порекло из Лике. Био испрва по најму.

Мандић — три куће. Славе Никољдан. Доселили 1879. из Глогова код Грачаца.

Јакшић — једна кућа. Славе Алимпијевдан. Доселили 1879 год. из Глогова.

Петровић — једна кућа. Славе Ђурћевдан. Из Дољани личких побегли од војске око 1860. године.

Бујић — једна кућа. Славе Јовањдан. Доселили из Срба 1879. године.

Павичић —  једна кућа (католици). Доселили 1906. г. из Боричевца у Лици.

Петар Рађеновић, Бјелајско Поље и Бравско, Српски етнографски зборник 1925 XXXV