Štampa

Капљув

Границе, положај и тип. Капљув лежи у оном делу Бравска, где се правац поља ломи и закреће из дотадањег јужног смера у смер источни. Једним делом својих насеља Капљув долази као наставак Смољане, простирући се посред падина смољанских Тавана. Тај део села зове се Под Врховије. Другим својим делом лежи у пољу и допире неким својим кућама до најнижег дела поља. Тај се  крај назива Капљув. Трећи део села, сасвим одвојено и далеко од прва два, за лећима Рисоваче, сачињава као засебно мало насеље. То је Рсовац. Угнездио се у прегиби измећу три брда: Рисоваче, Бајрамовца и Јежевца. Овај предео, премда одвојен од села, придодат му је због тога, јер нема на другој којој страни ближег насеља, с којим би се административно спојио. Крајеви Под Врховије и Капљув природно су везани. Први стерући се поврх источне други поврх западне ивице поља. Измећу њих су у пољу ливаде и понешто њива без кућа. На сред поља успиње се хум Катина Главица. Овај главни део села отворен је потпуно на северу према Смољани и на истоку према Јањилима и Бравску. С осталих страна уклопљен је у падине Тавана, Рисоваче и Лерковца.

По своме постанку Капљув је најмлађе насеље у Бравску. Служио је позадуго као сенокос и пашњак становника петровачких и колунићских. Прешло је нешто преко сто година, како почеше и овде ницати стална насеља.

Привреда и саобраћај. У Капљуву је земља слаба и непогодна за привреду, најслабија у целом Бравску. Исто ће бити један од разлога, зашто је Капљув најкасније насељен. Њиве су делом у пољу, делом по странама. Зову се: Ограде и Плевине. — Ливаде су у Пољицу. Врло су камените. — Пашњаци: Увала, Вршчић. Рисовача. — Дрва се вуку из Грмеча. Ложи се смрчевина. Лиснате шуме нема.

Воде. У крају Под Врховије (Под Врховима) нема воде осим једног старог запуштеног бунара с врло мало воде. Становници овог краја догоне воду из Јањила, од цркве. Крај Капљув има неколико изворчића. То су: Крушковац (обзидано врело), Пиштавац, Пећина, Капљув. Ту вода преко зиме точи из стене у уздубљену каменицу доле. Преко лета вода само помало мили из камена и капље доле у каменицу. Због тога калања прозван извор, а по њему и село Капљув. — Меље се у Кључу, Саници, Петровцу и Манастиру.

Кроз Капљув води још од давних времена државни друм Кључ — Петровац. Сеоски путеви вежу куће мећусобно, с пољем, с планином, и с државним друмом.

Гробаља има неколико: код Латиновића, на Главици, Грубишића гробље, гробље на „Грлије" (Грлима), Вучковића гробље.

Порекло и јакост породица. Пре 100 година биле су у Капљуву три куће, а пре шездесет пет година дванаест кућа.

У крају „Под Врховије" живе ове породице:

Латиновић — седам кућа. Славе Јовањдан. Доселили пре 100 година из Колунића.

Кнежевић — три куће. Славе Јовањдан, прешли овамо Крње Јеле као агинске слуге. Из Крње Јеле били су оделили негде код Приједора, па се брзо опет повратили.

Кецман — три куће. Славе Св. Вартоломеја. Једна кућа Још пре 90—100 година прешла из Дринића, друге две по окупацији (1878. г.) из Дринића.

Ђукић — три куће. Славе Св. Стевана (27. дец.) Доселили око 1850. г. из Пеуља, среза ливањског. Има их још тамо и сада.

Ковачевић — две куће. Славе Никољдан. Доселили пре 70 година из Дринића.

Драгић — једна кућа. Слави Јовањдан. Дошао овамо као најамник из Бјелајског Ваганца. Окућио се иза окупације (1878.).

Ступар — две куће. Славе Св. Стевана (27. дец.) Звали се пре Трнинићи. Уз буну 1875.—78. били у Лици са зетом Ступаром у заједници. Уписали се и они као Ступари.

Грубић — три куће. Славе Марковдан. Доселили 1879. г. из Врепца у Лици.

Басарић — две куће. Славе Ђурћевдан. Населили  1879.г.  из Барлета у Лици.

Вучковић — четири куће. Славе Никољдан. Доселали овамо пре којих 150 година. После кратког времена одселе сви у Крњеушу. Дваестак година иза тога један се брат одвоји од  оних у Крњеуши и врати се опет овамо на исто место, где су и пре били с кућом.

У Капљуву живе ове породице:

Врањеш — две куће. Славе Ђурћевдан. Још је њихов дед био овде. Не знају оклен су доселили.

Латиновић — девет кућа. Славе Јовањдан. Населили пре 100 година из Колунића.

Руњић — три куће. Славе Никољдан. Доселили пре 90 година испод Исјека у Грахову.

Станковић —девет кућа. Славе Трипуњдан. Пре 120-150 година крену се из Заблаћа (срез кључки) и доселе у Буковачу. Има већ око стотину година како преселише амо из Буковаче.

Ожеговић — четири куће. Славе Св. Стевана. (27. дец.). Населили из Срба у Лици пре 70 година. Били испрва на Грлије, код гробља. Иза окупације дошли овде где су сада.

Липић — две куће. Славе Лучиндан. Звали се пре Куруц, па временом променили презиме. Доселили од Оточца пре 100 година.

Грубишић — једна кућа. Слави Ђурђевдан. Прешао из Рсовца.

Бакрач — једна кућа. Слави Св. Вартоломеја. Старо им презиме Кецман.. Било их овде више, па једни одселили у Бравско.

У Рсовцу станују ове породице:

Грубишић — пет кућа. Славе Ђурђевдан. Населили пре 120 година испод Кланца (код Срба) у Лици. Из Капљува их је одселило две куће у срез кључки, две у Бронзани Мајдан.

Марјановић — једна кућа. Славе Јовањдан. Доселили пре 70 година од Гламоча.

Марчетић — једна кућа. Славе Аранђеловдан. Преселили овамо пре 20 година из Колунића.

Петар Рађеновић, Бјелајско Поље и Бравско, Српски етнографски зборник 1925 XXXV