Štampa

 

Колунић

Границе, положај и тип. Село се простире западном ивицом Бјелајског Поља. Прибило се уз подножје високе шумовите падине, чије се слеме пружило од Оштреља до у Осјечeницу. То горско слеме затвара цело село до запада. Село је на друге стране отворено и гледа слободно у поље. Ипак има и до истока природну, премда не толико приметну границу. То је поток Јапага. Село се распада у оведелове: Доње Село, Горње Село, Јапага, Бујадинце, Ревеник, Под Осјеченицом. Доње и Горње Село лежи управо испод планине. Јапага, Бујаднице и Ревеник су мало умакнути у поље. — У Доњем и Горњем Селу куће су нанизане нагусто, у кривудавом ретку. Овај део села приближује се донекле типу ушорених, збијених села.

Привреда и саобраћај. Оранице: Луке Поткућнице, Бујаднице, Пржине, Кућишта, Селишта, Поточањак, Чазбина. Оранице су свуда подну кућа. — Ливаде: Медено Поље, Растовача. Пашњаци: Брда, Бујаднице, Крај, Влака, Жута Главица, Ограци, Точила, Подашуме. — Дрварење: из Ракића Косе, Брестовог Врха, Дукића Врха и Увала.

Воде: Јапага постаје од буковачких врела. Тече границом петровачком и колунићком.. Пролази испод друма Петровац-Оштрељ и допире до у Медено Поље. Ту понире у Наплавцима. Тако она тече само за време већих киша или наглог топљења снега. Иначе не допире далеко. Преко лета сасвим опане и одвећ пократи ток. Беговача долази из Ведрог Поља. Код кућа Мирковића понире. Преко лета за неко време остане само на извору, у кориту пресане. Још има у селу неколико зиданих бунара са живом водом. То су: Мали Љесковац, Велики Љесковац, Клисина, Светиња, Цвјеташиновац. У Осјеченици су ови бунари: Граћеница, Смрдан, Бадањ. — У селу има парни млин. Меље се још и у Петровцу и Дрвару.

Гробље је једно за цело село, на Црквеном  Брду (691 м.), поред цркве. Црква је још из турског времена. Зидови су јој доста стари.

ukmedsnorx.com/zopiclone ukmedsnorx.com/zolpidem

Кроз село иде државни друм Петровац —Оштрељ—Дрвар. Овај друм сече село попреко. Дуж села води обични сеоски пут.

Старине. У Колунићу се срета много остатака и трагова из давних времена. На брду званом Градина виде се рушевине некадашњег града. Цело, доста пространо, теме брда било је унаоколо обзидано. Темељи се познају као заокружен насип, обрастао бусом. Ово је по свој прилици предисторијска, а касније и римска насеобина (Гласник Зем. Музеја 1890. 155.). Још су у Колунићу ове градине: Градић на Жутој Главици (751. м.), Градић на Кадињачи, Градић у Гајевима. У равни поред државног друма види се зидина Клисина. По свему наличи, да је то била црква. Још и сада стоји повелик и висок комад зида. Петар Мирковић описао је ту зидину у Гласнику Зем. Музеја од 1890. г. као манастир Панаћур. Око Клисине налази се гробље с тешким четвороугластим плочама на гробовима. На источној ужој страни ових плоча одсечена су два угла и та је страна заокружена у полукруг. На једној се види и натпис, али неразговетан. Прочитао га је и објаснио др. Ћиро Трухелка у Гласнику Зем. Музеја 1894. г. стр. 773.—75. Натпис гласи: Остоја Остојић. Писан је глаголицом.. Држи се, да је то крајња, источна граница, до које је допирала употреба глаголице. — Народ верује, да је ово овде била црква и поштује ју као светињу. Неда у њу дирати ни рушити је, верујући да би тада град (лед) побио село.

Порекло и јакост породица. Они који су упамтили казивања стараца, већ одавно помрлих, веле да је у целом Колунићу пре 150-170 година било свега 7 кућа То су: Шикман, Репија, Мирковић, Бијелић (одселили у Теочак), Латиновић, Дрљача и Лугоња (обамрли). Данас има у селу 220 кућа.

Ракић — двадесет четири куће. Славе Јовањдан. Они су од корена Бањачког. Био неки Раде Бањац, мален растом. Прозову га Рако, а његове потомке Ракић. Он се пресели из Дринића у Ведро Поље под „Ракића Косу". Његов син Јандрија пресели пре 100 година с породицом у Колунић. То је први и најстарији Ракић, јер истом од њега као Ракина сина, долази у употребу новонадевено презиме. Јандрија је сахрањен у колунићком гробљу. На гробнпм крсту му пише. да је роћен 1758. г., а умЈ?о 1863. г. — Сви су Ракићи до 1876. г. живели у једној задрузи. Сад их је у Колунићу 24 куће. А неколико их се одонда још одселило којекуда.

Морача — једна кућа. Славе Никољдан. Пореклом су из Унца. Овамо преселили из Буковаче.

Дукић — шеснаест кућа. Славе Ђурћевдан. Доселили из Грахова пре 150 година.

Латиновић — двадесет три куће. Славе Јовањдан. Старином су из Далмације, од Имотског. Отуда се крену пре 180 година. Пану најпре на Грахово. Премакну се мало после у Унац, а из Унца набрзо у Колунић. Из Колунића су једни преселили у Капљув и на друге стране.

Трњаковић — четири куће. Славе Аранћеловдан. Населили из Плавна пре 100 година.

Јеличић — пет кућа. Славе Никољдан. Преселили овамо из Суваје пре 100 година.

Шепа — три куће. Славе Никољдан. Доселили из Дабашнице у Лици 1879. године.

Шикман — четири куће. Славе Св. Стевана. Доселили из Раткова (срез Кључки) има око 250 година. Звали се Млаћени. Један закоље птицу, којој шикне крв из врата. По томе бише прозвани шикмани. Веома су овде били обогатили, па су хиљадили овце.

Граховац — једна кућа. Славе Никољдан. Приведени из Црвљивице пре 70 година

Јојић — две куће. Славе Никољдан. Населили из Пећи у Грахову пре 80 година.

Лагудовић — једна кућа. Славе Никољдан. Доселили пре 60 година из Далмације.

Вукић — три куће. Славе Никољдан. Населили из Приједора пре 100 година.

Мирковић — двадесет две куће. Славс Никољдан. Доселили лре 180 година из Грахова. Звали се тамо Добретић. Било их из једне куће тридесет косаца. Кад су једном косили, удари на њих тридесет хајдука. Заметне се бој. Изгибоше сви хајдуци осим харамбаше и сви косци осим козбаше, и још једног. Харамбашу пусте да иде казати код кућа изгинуле дружине, како је било. Њих двојица с једном удовицом побегну овамо и закуће се у Колунићу. Један од ових био врло миран. Прозове га свет Миром, а потомство му Мирковићима.

Бурсаћ — четири куће. Славе Ђурћевдан. Три садашње куће доселиле пре 60 година из Тишковца, четврта пре 25 година из Буковаче.

Кесић — шест кућа. Славе Ђурћевдан. Населили из Грахова пре 80 година.

Репија — седам кућа. Славе Никољдан. Четири од ових кућа праве су Репије. То је најстарија породица у Колунићу, која је ту већ преко 250 година. Друге три куће по пореклу су Кецмани. Пре 90 година буду приведени у кућу Репијину. По њиме се прозову Репије и приме њихову славу.

Босијечић — две куће. Славе Јовањдан. Звали се Куруц. Неки од њих ишао увек бос, па се по њему прозову Босијечићи. Доселили из Далмације пре 100 година.

Шево — три куће. Славе Лучиндан. Две од ових кућа потекле од привотка, приведеног из Суваје, трећа од привотка с Очијева.

Лукешевић — једна кућа. Славе Јовањдан. Звали се пре Дамјановић. Доселили из Срба пре 80 година.

Марић — две куће. Славе Ђурћевдан. Населили из Грахова лре 80 година. Старином су из Далмације.

Миљуш — три куће. Славе Јовањдан. Доселили из Срба 1879 г.

Шпегар — седам кућа. Славе Никољдан. Звали се некада Срдић. Дошли овамо пре 100 година иза Главице у Унцу Доњем. Тамо су доселили испод Црног Врха (Горњи Унац).

Лукач — три куће. Славе Јовањдан. Од давнине потичу из Далмације. Прешли отуда у Ресановце у Грахову. Отуда једни преселе у Љесковицу (Прекају), па набрзо потом у Дринић. Из Дринића буду приведени у Колунић пре 60-70 година.

Прпа — пет кућа. Славе Јовањдан. Доселили пре 80 година из Грахова.

Мркић — пет кућа. Славе Никољдан. Населили из Велике Попине 1879. г.

Вржина — две куће. Славе Никољдан. Доселили из Лике пре 100 година.

Марчетић — три куће. Славе Аранћеловдан. Доселили из Велике Попине 1879. г.

Новаковић — пет кућа. Славе Никољдан. Четири од њих населиле 1814. г. из Биочића у Далмацији, пета дошла из Лике пре 120 година.

Богдановић — три куће. Славе Јовањдан. Населили доста давно из Грахова.

Калаба — три куће. Славе Јовањдан. Доселили из Видова Села (срез гламочки) пре 80 година.

Тубић — Осам кућа. Славе Јовањдан. Доселили пре 120 година из Видова Села. Сељакали се овуда облизу више пута, док се нису утврдили на садашњем месту.

Јарић — једна кућа. Славе Никољдан. Доселили из Дреновца (Тишковца) пре 20 г.

Почуча — једна кућа. Славе Враче. Доселили из Лике у Бару. Из Баре прешла ова кућа овамо пре 35 година.

Дошен — једна кућа. Славе Никољдан. Доселили 1879. г. из Лике.

Родић — три куће. Славе Аранћеловдан. Доселили из Трубара пре 35 година.

Роквић — пет кућа. Славе Св. Стевана (27. дец.). Преселили пре 60 година из Бравског Ваганца.

Корда - две куће. Славе Јовањдан. Прешли овамо пре 35 година из Рашиновца.

Бијелић — две куће. Славе Никољдан. Били одавно у Колунићу, па преселе у Ведро Поље. Отуда се поврате опет натраг пре 80 година.

Дрљача — једна кућа. Славе Трипуњдан. Били још пре у Колунићу. Одселе у Бару, одакле се пре 50 година једна кућа опет поврати овамо.

Смиљанић — четири куће. Славе Јовањдан. Доселили 1879. г. из Пишаћа, код Удбине.

Перић — једна кућа. Славе Ђурћевдан. Доселили из Плавна у Далмацији пре 90 г.

Дебељак — две куће. Славе Никољдан. Доселили пре 120 година из Грахова. Звали се некада Лакићи. Због некакве дебеле Марије у кући прозвани Дебељаци.

Срдић — три куће. Славе Никољдан. Дошли иза Главице у Унцу најпре у Петровац као најамници. Из Петровца прећу пре 70 година у Колунић.

Раца — три куће. Славе Мратиндан. Доселили пре 100 година из Грахова.

Вулин — једна кућа. Славе Мијољдан. Прешли из Рашиновца пре 30 година.

Шарац — једна кућа. Славе Благочасне Вериге. Прешли овамо пре 35 година из Цимеша.

Крајиновић — једна кућа. Славе Никољдан. Доселили пре 30 година из Лике.

Марковиновић — једна кућа (католици). Доселили 1879. г.  из Боричевца у Лици.

Секулић — једна кућа (католици). Доселили 1879. г. из Рибника код Госпића.

Павичић — једна кућа (католици). Доселили 1879. г. из Боричевца.

Блажевић — једна кућа (католици). Доселили 1879. г. из Боричевца.

Јагањац — две куће (муслимани). Доселили 1885. г. из Требиња.

Овчина — једна кућа (муслимани). Доселили 1885. г. из Требиња.

Зајкић — једна кућа (муслимани). Доселили из Орашца 1890. године.

Петар Рађеновић, Бјелајско Поље и Бравско, Српски етнографски зборник 1925 XXXV