Štampa

Медено Поље

Границе, положај и тип – Село лежи на подножју Осјеченице испод њеног највишег врха. Између села и падина Осјеченице повукао се хумовит гредар Шупљаја (661 м – Урија), мало уздигнут над површином поља. Он ограничава село до запада. Ту има много пећина са стрмим улазом. На сјеверозападу и сјеверу село је ограђено ониским брешчићима (Коса, Кривокућа, 670), делимично шумовитим, делимично гравним. На остале стране село је сасвим отворено.

Село се сабило око округластог Меденог Поља (611 м.), које је своје име и селу наметнуло. Ово је окрајни делић великог поља. Равно је „ко тепсија". Куће су размештене по унутрашњем рубуспоменутог гредара границом привредног и неплодног земљишта. Куће су као и у другим селима подоста раздаљене,   понегде две-три најгушће. Куће су већином зидане каменом.

Привреда и саобраћај. — Њиве: Голубњача, Поље. Ливаде: Медено Поље, Растовачачисти водени пијесак. Сушу подноси ова земља врло тешко. На кишној години роди необично обилно. — Пашњаци: Шупљаја, Гајеви, Осјеченица, Ваганчић, Кадињача. — Дрварење из Осјеченице.

Воде. За време великих киша долази овде Јапага од Колунића. Разлије се по пољу и буде тако који дан, док је не усркну понори под Градином, до Ваганца. У подручју сеоском имају два жива бунара: Грађеница и Смрдан. Лети пресуше по 3-4 месеца. Оскудица и удаљеност живих вода нагнала је сељане да праве кућне бетонске бунаре, који се наливају кишницом с крова. Пет кућа у селу имају такве бунаре....Гробље једно, код Челарице.

Покрај села пролази државни друм Петровац — Бихаћ. Сеоски путеви окрећу на више страна.

Старине. Код Буцала носи један хумак назив Градина. Ту се види само срушена громила камења.

Порекло и јакост породица. Ово је село насељено тек иза окупације (1878. г.). Пре тога све су ово били петровачки сенокоси. Било је овде само колиба, наслона, а не сталних кућа. Насељеници су готово сви из Лике.

Ступар — две куће. Славе Лазаревдан. Саселили с Бравска пред буну 1875.-78. г. То је била једина стална кућа овде пре буне. Но пошто је одмах до Колунића, онда се још рачунала у Колунић.

Шево — једна кућа. Славе Лучиндан. Доселили из Петровца пре 3 године.

Рамић — три куће (муслимани). Овде  им је од старине била колиба, а кућа у Петровцу. Иза окупације настане се овде стално.

Јакшић — једна кућа. Славе Василијевдан. Доселили из Глогова у Лици 1910. г.

Кртинић — две куће. Славе Јовањдан. Доселили из Клапавица у Лици 1880. г.

Баста — две куће. Славе Василијевдан. Доселили из Андића код Удбине 1879. г.

Радаковић — три куће. Славе Никољдан. Доселили из Јошана, код Удбине пре 20 година.

Ајдуковић — две куће. Славе Јовањдан. Доселили из Мутилића код Удбине 1879. г.

Узелац — једна кућа. Славе Никољдан. Доселили из Андића 1879. г.

Ковачевић — једна кућа. Славе Мратиндан. Доселили из Висућа код Удбине 1879. г.

Ђукић — четири куће. Славе Марковдан. Доселили из Курјака код Удбине 1879. г. Има их и у Обровцу, у Далмацији. Славе исту славу.

Мишчевић — три куће. Славе Јовањдан. Доселили 1879. г. из Клаповица код Удбине. На Удбину су дошли из Далмације, кад је Лика отпала од Турске.

Мирковић — две куће. Славе Јовањдан. Населили 1879. г. мз Комића, код Удбине. Они су дошли на Удбину из Далмације. кад су Турци протјерани. Мирковић, Мишчевић и Павлица први су тада дошли на пусту Удбину. Земљу су поделили с коња.

Јарић — једна кућа. Славе Никољдан. Доселили пре 20год. из Дреновца (Тишковца) у Лици.

Ћурчић — једна кућа. Славе Никољдан. Населили 1910. г. из Комића.

Шобат. — две куће. Славе Митровдан. Доселили из Петровца пре 25 година.

Петар Рађеновић, Бјелајско Поље и Бравско, Српски етнографски зборник 1925 XXXV