Štampa

 

Смољана

Границе, положај и тип. Смољана је велико, протегнуто село. До севера и истока опасано је планином. То су избочине Грмеча. Доњи ишчлањени и огољени део његова тела ближи је погледу и показује већу разноврсност облика. Горњи, шумовити делови, гледани издалека, сличе дугом, јединственом црном зиду, прошараном местимице голим белим стенама. Ту се нижу једно за другим: Омар, Дроњкуша, Илина Греда, Јаворњача, Тивсовац и мало подаље у залећу Црни Врх (Голи Грмеч 1604 м.), највећи вис грмечки. Према западу и југу село је отворено, гледа несметано у поље. — Куће су смештене по северној и источној ивици поља, негде сасвим при дну плећина, негде уздигнуте мало уз падине њихове. Један део насеља успео се на хрбат обла брега Огумоваче. Повелики југоисточни одсек села уздиже се на повисоком тавану („Тавани"), који постепено прелази у велику планину. На западној страни поља нема кућа никако. Село је врло „растржно". Измећу најскрајњих кућа има два добра сата хода. Куће се у главном окупљају у нешто погушћим породичним групицама или низовима. У селу се разликује неколико делова: Округлица, Чатрња, Огумача, (Средња) Смољана, Поље, Тавани. До пред стотину година био је велик део данашњег села под шумом. Отада па до данас затрвена је шума сасвим у Округлици, на Огумачи, и на Таванима.

Привреда и саобраћај. Њиве: Поље, Луке, Огумача, Тавани, Увале. — Ливаде: Разбој, Шобатовац, Поље, Таван, Округлица. Станови и наслони се налазе: на Огумачи три, у Пољу пет-шест. под Матијевачом четири. — Пашњаци: Грмеч, Вршчић, Главица. — Дрва и за гориво и за граћу довозе се из Грмеча. Ложи се смрчевина.

Воде. Ријека (Смољана) извире испод Млинске Греде. Постаје из десетак врела. За време суше отиче само око 300 метара. За поводњева тече око три километра. Допире до Великог Понора у пољу и ту понире. Кад се понор зачепи, поплави вода ливаду око понора у површини три-четири косца. Та поплава потраје 10-15 дана. Понавља се редовно готово сваког пролећа и јесени. Половина воде из извора Ријеке одведена је водоводом у Петровац. Две су чесме остављене у селу на згодним местима. — Извор Сјеверовац избија ниже цркве. Понире након 50 метара тока. — Мањи су извори: Бунар Кецмански, Шербулина Водица, Даковац (на Таванима). У планини су: Илина Вода, Поток, Пониери. — На Ријеци има дванаест омалих млинова, који мељу с јесени, преко зиме и до неко доба с пролећа. Преко лета леже. Тада се меље у Петровцу, Кључу и Манастиру.

Путеви вежу поједине скупове кућа. На неколико места успињу се у планину. Колни пут иде преко поља, пролази кроз Грла и слази у Петровац. Туда је проведен и водовод.

Гробља има више: на Тавану, код Јеличића, код цркве, у Средњој Смољани, у Чатрњи, на Огумачи. Више извора Сјеверовца било старо грoбље, па замењено новим код цркве.

Старине. Смољана је пуна видљивих трагова некадашњег људског пребивања. Што се не може оком видети, надопуњује се многобројним причама и предањима, искићеним дакако творевинама народне маште. Све од највишег Грмечева врха до последње громиле у пољу покушао је народни дух да на свој начин објасни. Та народна казивања вежу се понајвише за доба „Угра".

acheter tramadol en ligne acheter modafinil France pas cher

У селу има неколико градина: на Ђелину Врху (1002 м.); више кућа Грбића; код Бранковића стана; на Рисовачи; код цркве. Код кућа Латиновића има гробница, пресвоћених седром, по народном суду из времена „Угра". Код купе Даљевића нађени су темељи слични темељима црквице. Ту је један Инђић нашао некакву исписану плочу, а додаје се у причању, да је нашао и паре. Одмах се потом разболи и брзо умре. Она му плоча би усађена више главе на гробу. Долазио после неки од археолога, ископао онде још стаклену чашу, узео ону плочу с гроба Инђићева и однео све у Сарајево у музеј. Ту је плочу описао и протумачио у Гласнику Зем. Музеја 1894. г. стр. 351. —2. др. Карло Пач. Плоча потиче из касног доба римског царства. Писана је латински. На њој је исписан гробни натпис. — Године 1896. ископано је у Смољани више бронзаних предмета, те је 41 комад послан у музеј у Сарајеву. — На земљишту једног Кецмана налази се старо гробље с равним гробовима из предисторијског доба. И отален су ископани неки предмети и послани у музеј. (Гласник Зем. Музеја 1902. стр. 239.-240.).

Порекло и јакост породица. Данашње становништво у Смољани није одвише старо. Најстарије породице: Инђићи, Стојановићи, Мрђе и Радишићи могле су да се населе овде пред 200, најдаље 250 година. Кад су некада Стојановићи амо доселили, биле су у свој Смољани три куће: једна Стојановића, две Мрђине. Тада се, по казивању, Смољани припевала ова песмица:

„Кукавица кукуће, у Смољани ни куће, послије три куће. И оне се кану, да се гдје стану у Смољани да не остану."

Пре 100 — 120 година према причању стараца, било је у Смољани свега петнајест кућа. Данас их има око двеста.

Ступар — седам кућа на Таванима. Славе Јовањдан. Преселили са Скакавца пре 80 година.

Бањац — две куће на Таванима. Славе Јовањдан. Они су оцепак од Бањаца у Јањилима.

Мрђа — двадесет четири куће на Таванима, двадесет четири у Средњој Смољани. Славе Никољдан. Старина им из Далмације. Населили овамо у два маха. Пре су дошли они у Средњој Смољани. Доселили су из Плавна у Далмацији по прилици пред 200 година. Они на Таванима најпре су били населили у Паланци (срез сански). Вели се да су дошли тамо из Пластова, код Врлике у Далмацији. Пре којих 150 година преселе из Паланке овамо.

Стојановаћ — десет кућа на Таванима, једанаест у Средњој Смољани. Славе Јовањдан. Зна се о њима, да спадају међу најстарије породице. Али се незна ништа о томе, оклен су доселили. Код Стојановића у Дринићу влада мишљење, да су они огранак Бањаца. прозван новим презименом по неком Стојану. То је доста вероватно, јер је обојима иста крсна слава. По томе би и Стојановићи били далматинског порекла.

Јеличић — пет кућа на Таванима, две у Средњој Смољани. Славе Никољдан. Преселили овамо из Воћенице пре 80 година.

Зорић — једна кућа на Таванима. Славе Ђурђевдан. Доселили пре 80 година из Унца.

Радишић — две куће у Средњој Смољани. Славе Ни-кољдан. Стара су породица, алн су се слабо плодили. Као и Радишићи у Врановини биће да су и ови пореклом из Далмације.

Марић — три куће у Средњој Смољани. Славе Аранђеловдан. Старином су из Далмације. Најпре населе на Каменицу (Унац). Пре 70 година преместе се овамо.

Латиновић — пет кућа у Пољу. Славе Јовањдан. Потичу од оне гране Латиновића, што су се населили у Колунићу. Из Колунића пређу најпре у Капљув, а отуда пре 60—70 година овамо. Прича се, да су се Латиновићи у старини звали некако друкчије. Неки од њихових продавао нешто и имао да израчуна врло тежак и замршен рачун. Кад он то сасвим брзо и лако обрачуна, рекоше му његови: „Ово је наш мудри Латин". По томе се прозове сав његов род Латиновићи.

Даљевић — четири куће у Средњој Смољани. Славе Марковдан. Живе у Смољани већ преко 100 година. За Даљевиће у Врановини зна се, да су старином из Далмације. Вероватно ће и ови бити отуда.

Инђић — пет кућа у Средњој Смољани. Славе Трипуњдан. Спадају у најстарије породице смољанске. Незна се оклен су амо доселили. Од оближњих места има их још под Бабијом. Од Инђића су постали Дрљаче. Тако их прозвала некаква була због дрљаче.

Крајиновић — две куће. Славе Никољдан. Доселили 1879. г. из Врепца у Лици.

Мандарић — једна кућа. Славе Св. Стевана (27. дец.). Доселили 1879. г. из Врепца.

Шербула — шест кућа. Славе Никољдан. Доселили пре 150 година из Бање Луке, из Горњег Шера. По имену града (Шер Бања Лука) прозвани су Шербуле, а пре су се звали некако друкчије. Њихов предак дошао из Бање Луке као занаџија — златар.

Крчмар — једна кућа. Слава Јовањдан. Доселили пре 80 година из Крње Јеле. У Крњу Јелу дошли с Цвјетнића. Не зна се, откуда су избили на Цвјетнић. И на Цвјетнић и у Крњој Јели бавили су се кратко време.

Кецман — шест кућа у Средњој Смољани, једна у Округлици. Славе Св. Вартоломеја. Као што је већ речено, доселили пре 300 година у Унац из Црне Горе. Тада је доселио отац са три сина: један био поп, један тежак, а један чобан. Из Унца се расељавали на много страна. Ови смољански доселили су равно из Унца пре 100 година. Задрже се најпре у Капљуву десетак година, па преселе овамо. Кецмани су се јако размножили. Од њихове лозе одметнуле су се неколике нове породице с новим породичним именима. Тако: Прошић, Драгић, Тубин, Бакрач, Цојић, Никић и др.

Керкез — две куће у Средњој Смољани. Славе Ђурђевдан. Привела их мати са Скакавца пре 40 година.

Маринковић — две куће у Средњој Смољани. Славе Мратиндан. Доселили пре 100 година из Далмације, заједно с онима у Крњој Јели.

Крагуљ — три куће у Средној Смољани. Славе Никољдан. Старина им је из Далмације.

Праштало — две куће. Славе Јовањдан. Потекли из незаконитог брака једног Стојановића

Буцало — једна кућа у Чатрњи. Славе Ђурћевдан. Доселили од Пађена у Далмацији, пред буну (1875.—78.)

Драгишић — четири куће у Чатрњи. Славе Св. Стевана. Доселили из Плавна у Далмацији пре 120 година. До куге били на Округлици. Држали и ову доњу земљу у Чатрњи. После куге сићу доле у село, где су и сада. У страни више њихових кућа има повелика пећина. Зове се Драгишића Пећина. С улаза сличи тунелу пет метара високу. Иде се кроза њу 25 метара право, онда се окреће на лакат десно те има још шупљине за 25 метара дуљине. — Драгишићи су одсељивали одавлен у Трамошњу и Расавце.

Ђумић — једна кућа у Чатрњи. Слави Аранђеловдан. Доселио пре 35 година из Суваје.

Мајсторовић — три куће у Чатрњи, једна на Огумачи. Славе Св. Климента. Потекли од два брата мајстора, који су дошли из света, по свој прилици од Старог Мејдана. Били католици. Пре 120 година преведени у кући Стојановића у православну веру.

Прошић — једанаест кућа у Чатрњи. Славе Св. Вартоломеја. Постали су од Кецмана. Пре него што су овамо населили, били су у Паланци под Отишем (срез сански). Тамо имали 70 чељади. Једни се одвоје отуда и прећу у Смољану.

Раковић — десет кућа у Чатрњи, две у Округлици. Славе Св. Стевана. Одавно су населили овде, но незнају оклен. Има их доста у Змијању. Славе исту славу.

Грбић — шеснаест кућа у Чатрњи. Славе Срђевдан. Преселили овамо пре 120—130 година из Суваје. Повраћали се натраг у Сувају, па отуда поново овамо. Кад су доселили, били сви у једној кући. .

Марјановић — девет кућа у Округлици. Славе Јовандан. Приведени из Марјановића Дола пре 70 година. Кад су населили, Округлица била сва под шумом. Била само у средини пролисина, колик овеће гумно. Због тога се и звала Округлица. Одонда па до данас Марјановићи сву ту шуму порушили и искрчили.

Ковачевић — три куће на Округлици. Славе Ђурћевдан. Доселили пре 100 година из Грахова. Звали се Вукобрад. Због ковача Зекана прозвали се Ковачевићи.

Врањеш — три куће на Огумачи. Славе Ђурћевдан. Не зна се оклен су. Прилично су одавна овде. Због њихових убистава за турске владе три пута су спахије ударале крварину на целу Смољану. Сваки пут по стотину волова и стотину крава.

Петар Рађеновић, Бјелајско Поље и Бравско, Српски етнографски зборник 1925 XXXV